OOO-RUK!
OOO-RUK!
Međugeneracijska saradnja
Iako u penziji, naši stariji sugrađani u svojim klubovima pišu, plešu, putuju, druže se, vešto barataju računarima.
Promovisanje međugeneracijske saradnje, smanjenje diskriminacije i stavljanje akcenta na lepšu i plemenitiju stranu starenja.
UMETNOST ZA SVE
Iako u penziji, naši stariji sugrađani u svojim klubovima pišu, plešu, putuju, druže se, vešto barataju računarima. Redovno odlaze na sekcije, izlete i trude se da uvek budu dobre volje pri čemu im je timski duh na prvom mestu. Snovi ne prestaju sa godinama, oni i dalje veruju u njihovo ostvarenje i raduju se putu ispred sebe, puni entuzijazma i mladalačke energije.
Zlatne ruke i u devedesetim i osmeh na licu skrivaju bol, a bore pričaju priču. Društvo u kome vlada međusobno poštovanje i saradnja, jeste ono u kome mladi znaju da cene starije, a stari se osećaju voljeno i prihvaćeno.
Život je pozornica u kojoj svi ljudi i mladi i stari glume smenjujući svoje uloge
Ono što je suština ove saradnje je pre svega druženje i širenje pozitivne energije :)
Kulturni centar Čukarica u saradnji sa POD Teatrom pokrenuo je teatar zasnovan na međugeneracijskoj saradnji. Jedna od članica pozorišne trupe Slavica Osman govori nam o tome: ,,Stariji su kao amateri imali dvostruki strah - kako će ih prihvatiti mladi i da li će se uklopiti. Ipak, strah je bio prisutan samo do prve probe, jer smo tada postali tim koji se razume, međusobno pomaže, sarađuje i veseli zajedništvu".
Sve ih spaja ljubav prema pozorištu, igri i stvaralaštvu. Njihov rad je prepoznat i potpomognut od strane opštine Čukarica i Gerontološkog centra Beograd. Oni su im pomogli da svoje snove i ostvare. Igrali su na Bitef polifoniji, Festivalu stvaralaštva starijih, Festivalu mađugeneracijske saradnje, itd. Predstave su igrali u Srbiji, Holandiji i Poljskoj.
Interesovanje i afiniteti iz mladosti koje su nekada stavljali u drugi plan sada mogu da razvijaju i ispoljavaju.
"Dva kraja senke"
KC Čukarica
"Ljubav i drugi demoni"
Zatvaranje Bitef polifonije, obeležavanje međunarodnog dana starih
"Ostati u tišini"
Polifonija u Amsterdamu
Digitalna umetnost
Slobodan Sivčev
U saradnji sa Domom za stare -Sunčana padina- Slobodan Sivčev Boda, magistar ekonomije za samo tri meseca svog boravka, u 87. godini otvorio je jedan nov pasus u prostoru doma Sunčana padina. Naime, gospodin Slobodan - Boda bavi se izradom digitalne umetnosti i stvaralaštvom karikatura. Naspram gubitka sluha i veoma ograničenim vidom, koje je izgubio, uz pomoć lupe i ogromne doze kreativnosti, neprekidno stvara dela koja naziva umetnost. Iako se ne deklariše kao umetnik, ističući da je njegova žena bila vrsna operska pevačica, a on život posvetio ekonomiji, smatra da su njegova dela umetnost, sve dok on bude svoj doživljaj prenosio na druge. Naizgled izobličene karikature nastaju za veoma kratko vreme i to - igrom, kako bi gospodin Boda rekao. " Znate kako, ja uopste ne znam ko su oni i kako dospeju do mene, samo se stvore i ja ih prenesem na ekran pa obojim, ustvari, igram se.
One tako nastaju, kroz moj način zabave. Kada me pitaju gde sam ih video, često kažem da su na mesecu, pa nek provere." Kroz osmeh prepričao nam je gospodin Slobodan. Uz pomoć socijalne radnice Jasmine, on je otišao korak dalje i svoju kreativnost crteža pretvorio u primenjenu umetnost. Svoje digitalne radove raznih predstava, počeo je da štampa, plastificira i pravi podmetače.
Smatra da je starost prisutna koliko joj on dopusti, a kreativnošću boji, svaki novi dan. Dom "Sunčana padina" ima tradiciju da ne slavi Nove godine, već ispraća stare, čime postaju mlađi kako oni kažu i daju jedan lep osvrt uspomenama.
Umetnost na delu - Slobodan Sivčev
Njihova iskustva do sada
Nikad nije kasno da se igra, pa ni u osmoj deceniji života. To je jedan neobičan nastup glumaca amatera iz beogradskih gradskih gerontoloških klubova Čukarice, Palilule i Stacionara za stare u Diljskoj ulici.
"Gluma i ja, da ne poverujete, ali nam ne predstava olakšala živit. Vuklo nas je nešto da uspemo, da se narod probudi. Baš smo slatki bili na sceni." Ovim rečima dočekala nas je Krstinja Kika Bulajić u vrtu Stacionara za stare u Diljskoj, gde su smešteni ljudi koji zavise od tuđe nege i pomoći. "Već osamnaest godina odlazim u klub "Palilula". Suprug se upokojio, deca otišla svojim putem, a ja sebe pronašla u solo pevanju u Penzionersko-amaterskom kulturno-umetničkom društvu Gerontološkog centra. Iskustva sa glumom nisam imala pre nego što smo počeli da spremamo predstavu "Igrajući žrtvu". Mogu vam reći da smo ludi kao struje, kako to mladi danas kažu.
Jovana Marinković
Za dva stola, okružena drvenim klupama, sede njene kolege "glumci" takođe članovi gerontoloških klubova. Već godinama ovi ljudi u poznijim godinama pišu, plešu, putuju, druže se, a vešto barataju i novim tehnologijama. Razume se, volje i energije im ne manjka, a ni veliki broj obaveza, iako su u penziji. Razgovoru se pridružila Ljubinka Panajotović (81) Ona ima bezmalo dve decenije iskustva u pozorištu "Treće doba" Iako je vid poprilično izdao, ima ova dama snage i volje da i sama monologe piše, zapeva u horu i zaigra uz makedonske i vranjanske pesme. U predstavi sam bila poručnik, branila sam osumnjičenu Seku. Jednostavno sam im rekla da nisam Šerlok Holms, ali da nijedan ubica ne ostavlja tragove. Znate, ljudi u našim godinama su sve završili, odgajili decu i sada smo slobodni da se zabavljamo. Jednistavno dođeš u klub i zaboraviš da si star. Svako naše druženje se pesmom završi - u dahu izgovara gospođa Ljubinka.
Sanja Karapetanović
Veliki primer drugima - Slavica Osman
Njen govor sa osmehom je slušala i Mila Gojkov. Nije odvažna dama, korisnik Doma za stare "Stacionar" na Karaburmi, posrnula ni pred ulogom, ali ni pred sudbinom. Hrabro nastavlja kroz život iako je zbog gangrene izgubila noge i ostala vezana za invalidska kolica. "Jedva sam preživela, a sada sam potpuno samostalna. Doktor nije mogao da veruje kada je video kako sam se oporavila. Volim da se smejem, pišem pesme, a za predstavu sam spremila monolog iz svog života. Otvorila sam dušu i ljudi to prepoznaju. Svakog dana boravimo u "Stacionaru", igramo "Ne ljuti se čoveče", pevamo u horu, igramo karte i sa osmehom prihvatamo nadimak "kockari".
![IMG_20190602_230959[1].jpg](https://static.wixstatic.com/media/1a7140_a271632464ce4203920ab99222955566~mv2_d_2304_4096_s_2.jpg/v1/fill/w_68,h_120,al_c,q_80,usm_0.66_1.00_0.01,blur_2,enc_auto/1a7140_a271632464ce4203920ab99222955566~mv2_d_2304_4096_s_2.jpg)
